• Тест је акредитован одлуком Здравственог савета Србије број: 153-02-00131 /2025-01, од 17.03.2025. године, под бројем: А-1-338/25.
• Акредитован за: лекаре, стоматологе, фармацеуте, медицинске биохемичаре, медицинске сестре, здравствене техничаре.
• Број бодова за полазнике: 2
• Похађање је бесплатно.

Едукација је доступна 24/365 на интернет страници Градског завода за јавно здравље Београд.

За техничку подршку и информације о приступу онлајн едукацијама можете контактирати администратора на admin@gzzjzbeograd.edu.rs или телефоном на број 011/2078-684.

Рад на умањењу утицаја хроничних незаразних болести (ХНБ) на савремена друштва увек захтева свеобухватан приступ, узимајући у обзир природу обољења и бихејвиоралну позадину 4 кључна фактора ризика. Неке од ранијих процена Светског економског форума говоре да ће се у периоду 2011-2030 године, кумулативни економски губитак повезан са утицајем ХНБ попети до 30 билиона америчких долара. Удружен рад здравственог, финансијског, просветног, пољопривредног, саобраћајног, грађевинског и других сектора, треба да као циљ постави смањење заступљености кључних фактора ризика, првенствено кроз свеобухватну друштвену акцију превентивне природе, а на првом месту пружању подршке адекватним, на доказима заснованим здравствено-промотивним интервенцијама у популацији. Посебно се истичу добри примери на доказима заснованих популационих програма примарне превенције типа 2 дијабетеса, као изузетно значајне ХНБ, али и фактора ризика. Интересантно је да овакви програми имају за циљ промене у животном стилу које као показатеље успеха узимају доказани губитак телесне масе и остварену физичку активност. Узевши у обзир и њихову едукативну позадину, у којој се посебно разматрају проблеми здраве исхране и других навика, може се рећи да је оваквим приступом загарантован барем делимичан утицај на 4 кључна фактора ризика за настанак ХНБ. Успех оваквих здравствено-промотивних интервенција посебно је видљив код особа у средњем и вишем ризику од развоја типа 2 дијабетеса, док превентивно деловање у популацији са ниским ризиком захтева нешто другачији приступ. Коначно, важност секундарне превенције мора бити посебно наглашена у контексту ХНБ, што се у нашој земљи огледа у систему организованог скрининга рака дојке, дебелог црева и грлића материце. Пружање подршке организованом скринингу и превазилажење ограничења у пракси, представљају неке од кључних корака у контроли ХНБ.